Србија се суочава са сопственом климатском рањивошћу
Превод чланка са француског језика, обљављеног 6. августа у „Le Courrier des Balkans“.
Суша изазвана великим врућинама последњих дана ставља инфраструктуру под велики притисак и указује на њену рањивост пред климатским променама.
Нови топлотни талас већ неколико дана захвата Европу. У Србији су се температуре кретале између 35 и 40 степени, док топлотна купола која тренутно захвата централну Европу није поштедела ни север земље. Исушивање Дунава доводи енергетски сектор до крајњих граница и указује на рањивост српске инфраструктуре пред екстремним климатским појавама.
Док су наше колеге почетком недеље известиле о историјски ниском водостају друге највеће реке у Европи, ниво Дунава се ове среде, 5. августа, поново спустио и износио -169 центиметара. Општине Врбас, Сомбор и Кула прогласиле су ванредно стање.
Низак водостај Дунава забележен је дуж читавог тока и ремети како пловидбу, тако и производњу хидроелектрана: хидроелектране Ђердап 1 и Ђердап 2 раде са свега 30 одсто уобичајеног капацитета.
Низак водостај такође отежава допремање нафтних производа. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић најавила је да је, због смањене носивости баржи, њихов увоз у јулу износио свега 25 одсто првобитно предвиђене количине.
Недостатак воде такође угрожава функционисање каналске мреже Дунав-Тиса-Дунав (ДТД) у Војводини, од које зависи велики број пољопривредних газдинстава.
Јавно водопривредно предузеће Воде Војводине саопштило је да је покрајинска власт од 4. августа забранила захватање воде из канала све док се водостај реке не врати у нормалу. Размере пољопривредних губитака за сада нису познате.
Енергетско снабдевање под притиском
Иако је ситуација најкритичнија у Војводини, високе температуре нису поштеделе ни остатак земље. Европска мрежа оператора преносних система ENTSO-E истиче да је производња српских хидроелектрана сведена на минимум због ниског водостаја. Недостатак воде за хлађење такође успорава рад термоелектрана.
Услед потешкоћа у снабдевању електричном енергијом и нафтом, да ли Србији прети енергетска криза?
У среду је директор ЕПС-а Душан Живковић изјавио за РТС да ће снабдевање електричном енергијом бити обезбеђено у целој земљи упркос тренутној ситуацији.
Министарка енергетике рачуна и на то да ће компанија НИС надокнадити успорени увоз нафтних производа.
„Према тренутном нивоу производње и количинама сирове нафте којима НИС располаже, а које рафинерија може да преради, снабдевање ће током августа остати стабилно и редовно“, навела је министарка. Уверила је и да „држава такође располаже сопственим стратешким резервама, које може да користи у случају потребе“.
Власти су, с друге стране, позвале локалне самоуправе да се мобилишу како би обезбедиле оптимално снабдевање водом на својој територији, а грађане апеловале да воду користе „рационално и умерено“.
Инфраструктура на испиту
Иако снабдевање енергијом краткорочно није угрожено, ова епизода указује на структурну рањивост Србије пред климатским променама. Према индексу ND-GAIN, који процењује изложеност држава климатским променама, Србија је, заједно са Босном и Херцеговином, међу најизложенијим земљама у Европи.
Војвођанске власти су, услед хитности ситуације, одобриле помоћ од 270 милиона евра за багеровање и обезбеђивање пумпних станица на каналу ДТД. Међутим, Нова економија подсећа да је низак водостај примећен још у мају ове године.
Према речима посланице Зеленo-левог фронта Јоване Ђуровић Рајак, проблем је пре свега политички. Канал ДТД изграђен је седамдесетих година како би истовремено спречавао поплаве и омогућавао наводњавање површине од готово милион хектара. Међутим, од његовог пуштања у рад нису спроведени озбиљнији радови на обнови и модернизацији.
„То што немамо систем спреман да дочека и климатске промене и сушу није никаква судбина, већ последица деценија погрешних приоритета.“
Инфраструктура је за сада у стању да обезбеди снабдевање енергијом, иако смањеним капацитетом. Али понављање епизода суше намеће питање: да ли је држава спремна да се у будућности суочи са климом у којој ће екстремне временске појаве постати норма?