Srbija se suočava sa sopstvenom klimatskom ranjivošću
Prevod članka sa francuskog jezika, objavljenog 6. avgusta 2026 u „Le Courrier des Balkans“.
Оriginalna verzija
Suša izazvana velikim vrućinama poslednjih dana stavlja infrastrukturu pod veliki pritisak i ukazuje na njenu ranjivost pred klimatskim promenama.
Novi toplotni talas već nekoliko dana zahvata Evropu. U Srbiji su se temperature kretale između 35 i 40 stepeni, dok toplotna kupola koja trenutno zahvata centralnu Evropu nije poštedela ni sever zemlje. Isušivanje Dunava dovodi energetski sektor do krajnjih granica i ukazuje na ranjivost srpske infrastrukture pred ekstremnim klimatskim pojavama.
Dok su naše kolege početkom nedelje izvestile o istorijski niskom vodostaju druge najveće reke u Evropi, nivo Dunava se ove srede, 5. avgusta, ponovo spustio i iznosio -169 centimetara. Opštine Vrbas, Sombor i Kula proglasile su vanredno stanje.
Nizak vodostaj Dunava zabeležen je duž čitavog toka i remeti kako plovidbu, tako i proizvodnju hidroelektrana: hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2 rade sa svega 30 odsto uobičajenog kapaciteta.
Nizak vodostaj takođe otežava dopremanje naftnih proizvoda. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je da je, zbog smanjene nosivosti barži, njihov uvoz u julu iznosio svega 25 odsto prvobitno predviđene količine.
Nedostatak vode takođe ugrožava funkcionisanje kanalske mreže Dunav-Tisa-Dunav (DTD) u Vojvodini, od koje zavisi veliki broj poljoprivrednih gazdinstava.
Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine saopštilo je da je pokrajinska vlast od 4. avgusta zabranila zahvatanje vode iz kanala sve dok se vodostaj reke ne vrati u normalu. Razmere poljoprivrednih gubitaka za sada nisu poznate.
Energetsko snabdevanje pod pritiskom
Iako je situacija najkritičnija u Vojvodini, visoke temperature nisu poštedele ni ostatak zemlje. Evropska mreža operatora prenosnih sistema ENTSO-E ističe da je proizvodnja srpskih hidroelektrana svedena na minimum zbog niskog vodostaja. Nedostatak vode za hlađenje takođe usporava rad termoelektrana. Usled poteškoća u snabdevanju električnom energijom i naftom, da li Srbiji preti energetska kriza?
U sredu je direktor EPS-a Dušan Živković izjavio za RTS da će snabdevanje električnom energijom biti obezbeđeno u celoj zemlji uprkos trenutnoj situaciji.
Ministarka energetike računa i na to da će kompanija NIS nadoknaditi usporeni uvoz naftnih proizvoda.
„Prema trenutnom nivou proizvodnje i količinama sirove nafte kojima NIS raspolaže, a koje rafinerija može da preradi, snabdevanje će tokom avgusta ostati stabilno i redovno“, navela je ministarka. Uverila je i da „država takođe raspolaže sopstvenim strateškim rezervama, koje može da koristi u slučaju potrebe“.
Vlasti su, s druge strane, pozvale lokalne samouprave da se mobilišu kako bi obezbedile optimalno snabdevanje vodom na svojoj teritoriji, a građane apelovale da vodu koriste „racionalno i umereno“.
Infrastruktura na ispitu
Iako snabdevanje energijom kratkoročno nije ugroženo, ova epizoda ukazuje na strukturnu ranjivost Srbije pred klimatskim promenama. Prema indeksu ND-GAIN, koji procenjuje izloženost država klimatskim promenama, Srbija je, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, među najizloženijim zemljama u Evropi.
Vojvođanske vlasti su, usled hitnosti situacije, odobrile pomoć od 270 miliona evra za bagerovanje i obezbeđivanje pumpnih stanica na kanalu DTD. Međutim, Nova ekonomija podseća da je nizak vodostaj primećen još u maju ove godine.
Prema rečima poslanice Zeleno-levog fronta Jovane Đurović Rajak, problem je pre svega politički. Kanal DTD izgrađen je sedamdesetih godina kako bi istovremeno sprečavao poplave i omogućavao navodnjavanje površine od gotovo milion hektara. Međutim, od njegovog puštanja u rad nisu sprovedeni ozbiljniji radovi na obnovi i modernizaciji.
„To što nemamo sistem spreman da dočeka i klimatske promene i sušu nije nikakva sudbina, već posledica decenija pogrešnih prioriteta.“
Infrastruktura je za sada u stanju da obezbedi snabdevanje energijom, iako smanjenim kapacitetom. Ali ponavljanje epizoda suše nameće pitanje: da li je država spremna da se u budućnosti suoči sa klimom u kojoj će ekstremne vremenske pojave postati norma?