Srbija: Migranti osnivaju sopstveni sindikat
Članak preveden sa francuskog jezika, objavljenog 24. avgusta 2026 u „Le Courrier des Balkans“.
Anđela Veličković
9/4/2026
Prošlog juna, radnici i aktivisti za ljudska prava najavili su u Beogradu osnivanje prvog sindikata radnika migranata. Organizacija, koja je još uvek u procesu osnivanja, prva je te vrste u Srbiji.
Tokom 2025. godine, vlasti su izdale gotovo 100.000 radnih dozvola, što je broj koji je u stalnom porastu. Sindikat želi da zastupa kategoriju radnika koja je posebno izložena zloupotrebama, a koju, između ostalih, čine državljani Bangladeša, Egipta i Indije. Ovi radnici, koji poseduju vizu D, koja im omogućava boravak i rad u Srbiji do 180 dana, najčešće su zaposleni u sektorima kao što su građevinarstvo, brza hrana i dostava.
Sindikat je nastao iz želje radnika koji su se i sami doselili u Srbiju da druge migrante informišu o njihovim pravima, kako na radnom mestu, tako i kada je reč o pristupu zdravstvenoj zaštiti, ali i da izgrade mrežu solidarnosti za one koji se suočavaju sa finansijskim ili stambenim problemima.
Prema rečima Tare Rukeci Milivojević, jedne od koordinatorki organizacije, „mnogi migranti su suočeni sa stanodavcima ili poslodavcima koji iskorišćavaju činjenicu da [strani radnici] nisu upoznati sa svojim pravima kako bi sprovodili zloupotrebe“. To se, na primer, odnosi na stanodavce koji naplaćuju previsoke kirije ili bez opravdanja odbijaju da vrate depozit. „Dešava se i da poslodavci kasne sa isplatom zarada ili iz različitih razloga raskinu ugovor o radu pre isteka njegovog važenja, a da o tome ne obaveste radnika“, nastavlja ona. Takve prakse mogu dovesti u pitanje važenje njihove dozvole za boravak.
Sindikat takođe želi da doprinese izmenama zakona koji regulišu rad preko platformi kao što su Wolt i Glovo, kako bi se status kurira bolje uredio.
Sumnje na trgovinu ljudima
Tara Rukeci Milivojević takođe ističe da veliki broj radnika zapošljavaju agencije za privremeno zapošljavanje. Međutim, neke od njih navodno nemaju neophodne licence za obavljanje te delatnosti.
„Posrednici koji sarađuju sa ovim agencijama u Srbiji regrutuju radnike u njihovim matičnim zemljama, obećavajući im posao. Radnici se potom zadužuju, ponekad i u iznosu od 3.000 do 5.000 evra. Većina ne uspeva da otplati taj dug do isteka ugovora o radu.“
Zaduženi migranti takođe ne mogu da se vrate u svoje zemlje, gde bi ih posrednici navodno čekali kako bi naplatili dug, pa su prinuđeni da rade sve dok ga ne otplate. „To služi kao paravan za trgovinu ljudima“, upozorava Tara Rukeci Milivojević.
Početkom godine, Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu pokrenulo je istragu nakon optužbi koje je nekoliko humanitarnih organizacija iznelo na račun kineskog proizvođača guma Linglong. Kompanija je osumnjičena da je preko agencija za privremeno zapošljavanje angažovala radnike iz Bangladeša kojima su, navodno, oduzeti pasoši, a koji nisu primali zarade niti su imali pravo na slobodne dane. Sindikat na taj način želi da poveže različite aktere kako bi skrenuo pažnju vlasti na ove prakse i podstakao ih da pooštre zakonodavstvo kako bi se one okončale.
Do tada, organizacija namerava da formalizuje svoj status i ojača svoju člansku bazu, kako bi mogla da realizuje različite projekte.