Srbija: Budućnost NIS-a zavisi od pregovora sa MOL-om
Članak objavljen za francuski portal "Le Courrier des Balkans" 22. maja 2026. Prevedeno sa francuskog jezik.
Anđela Veličković
5/22/2026
Američke sankcije, ruski interesi i političko pregrupisavanje u Mađarskoj: budućnost srpske naftne kompanije NIS ovih dana odlučuje se u geopolitičkom kontekstu neizvesnijem nego ikada.
Naftna industrija Srbije (NIS) nalazi se u neizvesnoj situaciji. Njeno poslovanje, koje je većinski pod kontrolom ruske kompanije Gazprom, bilo je obustavljeno u novembru 2025. godine nakon stupanja na snagu američkih sankcija usmerenih protiv ruskih interesa. Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) uslovila je ukidanje sankcija promenom vlasničke strukture, uz rok do 22. maja. Vašington je, međutim, produžio licencu za rad do 16. juna, omogućivši rafineriji da privremeno nastavi rad.
POLITIČKI PREOKRET U MAĐARSKOJ
Mađarska kompanija MOL Group, koju je Moskva tokom ere Viktora Orbana smatrala pouzdanim partnerom, do sada se nametala kao idealan kandidat, a načelni dogovor postignut je u januaru 2026. godine. Kompanija planira da preuzme 56,1% akcija NIS-a, čime bi stekla kontrolu nad rafinerijom nafte u Pančevu, petrohemijskim kompleksom Petrohemija, kao i nad 400 benzinskih stanica u Rumuniji, Bosni i Hercegovini i Bugarskoj. Takva transakcija omogućila bi MOL-u strateško uporište na Balkanu, nakon što je NIS već proširio svoje poslovanje u regionu.
Međutim, pregovori o konkretnim uslovima prenosa vlasništva za sada nisu okončani, što izaziva zabrinutost u srpskoj javnosti: ukoliko se do 22. maja ne postigne kompromis, rafinerija bi ponovo mogla biti primorana da obustavi rad, dok se region već suočava sa problemima u snabdevanju energentima.
Dolazak Petera Mađara na vlast u aprilu ove godine takođe je ponovo otvorio pitanje mogućeg preokreta. Novi mađarski premijer, koji je više usklađen sa evropskim stavovima nego njegov prethodnik, izazvao je bojazan da bi sporazum postignut za vreme Viktora Orbana mogao biti doveden u pitanje, pa čak i da bi buduće preuzimanje ruskog vlasničkog udela moglo biti blokirano nakon ukidanja sankcija. U praksi, međutim, iako je novi šef vlade istakao nameru da diverzifikuje izvore snabdevanja Mađarske energentima, raskid sa ruskim gasom u kratkom roku ne deluje izvesno.
Bez obzira na politički razvoj u Budimpešti, preuzimanje NIS-a i dalje je privlačno za MOL, koji bi time dodatno učvrstio svoje regionalno prisustvo, nakon što je 2008. preuzeo kontrolu nad hrvatskom naftnom kompanijom INA i razvio rafineriju u Rijeci. Grupa takođe ima pristup naftovodu JANAF, ključnom za snabdevanje zemalja bivše Jugoslavije, ali i Mađarske, Češke i Slovačke.
PREGOVORI POD TENZIJAMA
Čini se, međutim, da je glavna tačka sporenja više povezana sa srpskim industrijskim i energetskim interesima nego sa samim diplomatskim razlozima. Centralno pitanje odnosi se na budućnost rafinerije u Pančevu i garancije za njeno dugoročno očuvanje, zbog njenog značaja za nacionalnu ekonomiju, posebno za petrohemijski sektor i avio-kompaniju Air Serbia, koje direktno zavise od kompanije. NIS je tako tokom prethodne decenije navodno predstavljao oko 5,1% rasta srpskog BDP-a.
Nekoliko dana pred isteka roka, srpska ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je za agenciju Tanjug da „ostaje nekoliko otvorenih pitanja, a za nas je najvažnije buduće poslovanje rafinerije u Pančevu i način da se garantuje njen optimalan rad, što je važno za našu zemlju kako u pogledu snabdevanja srpskog tržišta, tako i zbog uticaja na BDP, privredni rast i sigurnost snabdevanja“.
„Želeli bismo da postignemo kompromis, ali ne po svaku cenu“, dodala je ministarka.
Beograd posebno strahuje od scenarija sličnog onom koji se dogodio sa hrvatskom rafinerijom u Sisku, zatvorenom nakon što je MOL preuzeo INA-u – iako mađarska grupa tvrdi da nema nameru da zatvori postrojenje u Pančevu. Srpske vlasti strahuju i od gubitka pojedinih garancija koje su dobile prilikom prvobitne prodaje NIS-a Gazpromu, poput prava preče kupovine koje je bilo dato državi Srbiji. Ministarka bi u narednim danima trebalo da MOL-u dostavi poslednji predlog, nakon čega bi srpska vlada formalno odobrila prenos vlasništva.
Za mađarsku grupu centralno pitanje ostaje dugoročna profitabilnost rafinerijskog poslovanja. Ukoliko geopolitički rizici, problemi u snabdevanju energentima ili rast troškova proizvodnje dovedu u pitanje te izglede, dugoročno očuvanje rafinerije moglo bi postati ekonomski teško održivo. Iza pitanja NIS-a sada se krije i važan deo energetske stabilnosti zemlje, u uslovima sve intenzivnijih geopolitičkih tenzija.