Drumski dispatching - unosan posao za američke špeditere
Prevod članka sa francuskog jezika, objavljenog 3. jula 2026 za "Le Courrier des Balkans".
Anđela Veličković
7/3/2026
Američki drumski špediteri sve češće poveravaju dispatching svojim podizvođačima, odnosno kompanijama sa sedištem na Balkanu. Međutim, odsustvo regulacije ovog sektora ostavlja prostor za zloupotrebe, do te mere da su američke vlasti pokrenule istragu.
Već desetak godina broj američkih špeditera koji angažuju dispatching kompanije u različitim zemljama Balkana je u porastu, naročito u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Transportne kompanije iz Sjedinjenih Država povezuju kompanije koje šalju robu sa kompanijama za dostavu i pregovaraju o ceni transporta, a za svaku obavljenu uslugu naplaćuju proviziju.
Ove kompanije, čiji su vlasnici ponekad državljani zemalja regiona, naročito Srbije, moraju biti priznate od strane Federalne uprave za bezbednost motornih prevoznika (FMCSA) kako bi mogle da posluju na teritoriji SAD. Zbog podele rada i optimizacije troškova, one istovremeno angažuju dispatching kompanije kojima poveravaju upravljanje logistikom pošiljki. Njihovi zadaci kreću se od optimalnog planiranja ruta kamiona i praćenja isporuka u realnom vremenu, do komunikacije između vozača i špeditera o količini robe, kao i logističke podrške u slučaju incidenata na putu.
Profesija koja postaje sve popularnija
Kompanije koje se bave drumskim dispatchingom proširile su se širom Zapadnog Balkana, gde je radna snaga, osim što je jeftina, često dobro osposobljena za rad na engleskom jeziku, što američkim transportnim kompanijama omogućava da smanje operativne troškove. Lokalne firme su tokom godina proširile svoje usluge i na druge poslove, kao što su regrutovanje vozača, nadzor poštovanja regulatornih standarda i računovodstvo.
Promovisan kao brz način zarade, ponekad i od kuće, sektor drumskog transporta ipak se pre svega odlikuje teškim uslovima rada. Radno vreme prilagođeno je američkim vremenskim zonama, što zahteva rad u večernjim ili noćnim satima, uz minimalnu zaradu. Bivši dispatcher, koji je želeo da ostane anoniman, navodi da rad na daljinu i brojni problemi u komunikaciji između različitih aktera stvaraju veliki stres. Prema njegovim rečima, mnogi ljudi napuste posao već nakon samo nekoliko meseci.
Utoliko pre što se radni odnos zasniva na nesigurnom modelu. Naime, postoji više modela ugovaranja: pre svega, lokalne dispatching kompanije prodaju svoje usluge američkim špediterima. Ponekad, međutim, kako lokalne tako i američke kompanije direktno angažuju radnike registrovane kao „preduzetnici“, kojima zatim poveravaju određeni posao.
Više zloupotreba zabeleženo u Srbiji
Ovaj status, međutim, nije regulisan ni u Srbiji ni u susednim zemljama, a sive zone koje ga okružuju ostavljaju prostor za potencijalno zloupotrebljavajuće prakse. Bivši dispatcher navodi da je, na primer, njegov poslodavac od njega tražio da da otkaz, a zatim potpiše ugovor kao spoljni pružalac usluga. Iako se opis posla ne menja, pružene usluge se više ne plaćaju u vidu zarade, već se fakturišu, čime poslodavac može da smanji svoju oporezivu osnovicu i izbegne plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje.
Predsednik Srpskog udruženja poreskih savetnika Aleksandar Vasić objašnjava za medij 021 da „postoji rizik od onoga što se naziva prikrivenim radnim odnosom, kada lokalna kompanija angažuje veliki broj samostalnih preduzetnika, a istovremeno im određuje radno vreme, obezbeđuje neophodnu opremu, zahteva isključivo korišćenje službenih imejl adresa kompanije i organizuje njihovu obuku. Motivacija je često poreske prirode, ali ovaj model je veoma rizičan i može sadržati elemente poreske prevare“.
Samostalni preduzetnici tada postaju poreski obveznici po drugačijem paušalnom režimu od onog koji važi za klasično zaposlene radnike, što dispatcheri često ne znaju, prema rečima Aleksandra Vasića, a što može dovesti do neprijatnih iznenađenja prilikom plaćanja poreza.
Federalna istraga u toku
Srpski radnici nisu jedini koji trpe posledice postupaka nesavesnih kompanija. Istraga emitovana u emisiji „60 Minutes“ američke televizijske mreže CBS ukazuje na zloupotrebe srpskog transportera Super Ego Holdings, koji istovremeno nudi usluge transporta, dispatchinga i prevoza. Bivši vozači kompanije pokrenuli su kolektivnu tužbu u Sjedinjenim Državama, nakon što je uzbunjivač, i sam bivši zaposleni u kompaniji, otkrio da je ona aktivno podsticala svoje dispatchere da krše bezbednosne standarde, naročito tako što je vozače podsticala da voze duže od dozvoljenog radnog vremena, kao i da im od zarade odbija novac pod izgovorom troškova lizinga, osiguranja ili održavanja.
Iako je u prethodne dve godine zabeležila više od 15.000 prekršaja i više od 500 saobraćajnih nesreća, kompanija, koja je poslovala po modelu „kompanije kameleona“, uspela je da izbegne sankcije FMCSA tako što je likvidirala, a zatim ponovo osnivala svoje kompanije pod drugim nazivima. Advokati kompanije Super Ego negiraju sve optužbe za prevaru, dok je, prema novinarima CBS-a, u toku federalna istraga čiji je cilj da utvrdi razmere pričinjene štete.