Hrvatska zateže budžetsku politiku radi inflacije
Članak objavljen za francuski portal "Le Courrier des Balkans" 2. juna 2026. Prevedeno sa francuskog jezika.
Anđela Veličković
6/2/2026
Originalna verzija
Pred jednom od najviših stopa inflacije u evrozoni, Zagreb je najavio paket mera čiji je cilj usporavanje rasta cena. Sindikati upozoravaju da teret mera pre svega snose radnici.
Prva polovina 2026. godine bila je posebno teška za novčanike hrvatskih građana. Stopa inflacije u zemlji dostigla je gotovo 5,8% u aprilu 2026. godine, prema podacima Državnog zavoda za statistiku. To je jedna od najviših stopa u evrozoni, odmah iza Rumunije (9,5%) i Bugarske (6%), dok prosečna stopa u evrozoni iznosi 3,2%. Iako su poteškoće u snabdevanju energentima povezane sa ratom sa Iranom dodatno pogoršale situaciju, ona je takođe posledica strukturnih faktora karakterističnih za Hrvatsku.
Hiljade Hrvata su, osim toga, 18. aprila protestovale u Zagrebu zahtevajući mere protiv rasta troškova života. Ukazivali su na stagnaciju plata i penzija, kao i na pad kupovne moći. Protest, koji su organizovala tri nezavisna sindikata, okupio je oko deset hiljada ljudi pod sloganom „Hrvatska zajedno za bolje plate i penzije“. Demonstranti su, između ostalog, tražili indeksaciju plata i penzija u skladu sa inflacijom, smanjenje cena hrane i dostupnije stanovanje.
Inflatorni pritisak je toliko snažan da je vlada u martu zamrzla cene goriva, posebno dizela i benzina, i smanjila PDV na ove proizvode sa 25% na 15%. Kako je objasnila Evropska komisija u okviru svojih analiza ekonomije i produktivnosti, gorivo predstavlja značajan deo potrošačke korpe hrvatskih domaćinstava. Svaka promena cena energenata direktno se odražava na ostatak ekonomske aktivnosti i kupovnu moć domaćinstava.
Očuvanje društvene kohezije
Ministar finansija Tomislav Ćorić najavio je u četvrtak, 28. maja, dodatni paket mera namenjen usporavanju rasta cena kroz smanjenje tražnje. Otkako je Hrvatska 2023. godine usvojila evro kao nacionalnu valutu, ona više nema autonomnu monetarnu politiku. Kamatne stope sada određuje Evropska centralna banka za celu evrozonu. Vlada stoga na inflaciju može da utiče jedino putem fiskalnih instrumenata.
Prema rečima ministra, hrvatska privreda je poslednjih godina beležila rast iznad proseka, zbog čega je utoliko ranjivija na spoljne cenovne šokove i pojavu inflatorne spirale. Kada je tražnja visoka, preduzeća raspolažu većim maržama, dok rast uvoznih troškova dodatno pojačava ovu dinamiku.
Tomislav Ćorić je tako potvrdio da će zamrzavanje cena goriva, uvedeno u martu, biti na snazi do prvog kvartala 2027. godine. Vladina potrošnja biće smanjena za 1,3 milijarde evra, što između ostalog podrazumeva zamrzavanje plata u javnom sektoru. Vlada ovu meru opravdava velikom razlikom između zarada u javnom i privatnom sektoru. Povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru i različita socijalna davanja usvojena ove godine ipak će ostati na snazi, kako se dodatno ne bi pogoršala kupovna moć građana, koji su već izloženi inflatornim pritiscima.
Konačno, biće uveden porez od 50% na prekomerne profitne marže trgovaca, kao i povećanje paušalnog oporezivanja turističkih preduzeća. Takođe je uvedeno oslobađanje penzionera od poreza na dohodak, kako bi se povećao raspoloživi prihod ove kategorije stanovništva.
Premijer Andrej Plenković istakao je nameru vlade da očuva socijalnu koheziju i pozvao na solidarnost unutar hrvatskog društva kako bi se cene vratile na nivo pre 2022. godine.
Sindikati skeptični
Savez samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH), međutim, kritičan je prema ovom paketu mera. Njegov predsednik Mladen Novosel zamera vladi što prećutkuje jedan od uzroka inflacije, a to je, prema njegovim rečima, pohlepa hrvatskih preduzeća, naročito velikih trgovinskih lanaca, koja su navodno iskoristila ekonomske šokove od početka rata u Ukrajini kako bi nesrazmerno povećala cene. On takođe osuđuje dvostruke standarde kada je reč o zamrzavanju plata u javnom sektoru, tvrdeći da povećanja odobrena izabranim zvaničnicima i visokim državnim funkcionerima nisu uporediva sa povećanjima plata drugih zaposlenih u javnom sektoru.
Sindikalista SSSH Darko Šeperić, sa kojim smo razgovarali, žali što nijedna mera nije predviđena za zaštitu interesa radnika:
„Naš interes leži u pravičnoj raspodeli između rada i kapitala, a radnici ni na koji način ne smeju da plate cenu pohlepe preduzeća koja su iskoristila situaciju da povećaju cene, niti da snose posledice geopolitičke situacije.“
Oporezivanje profitnih marži on, međutim, smatra dobrodošlom merom, jer ono „potvrđuje našu pretpostavku da su pojedina preduzeća iskoristila situaciju da neopravdano povećaju cene“. Ipak, dodaje:
„Dobro znamo da novac koji bude prikupljen neće biti redistribuiran radnicima, na primer u tim istim preduzećima koja su povećala cene, niti zaposlenima u javnom sektoru, jer će njihove plate biti zamrznute.“ Sindikat takođe ne odobrava ukidanje poreza za penzionere, budući da će ono obuhvatiti „samo manjinski i uglavnom imućniji deo stanovništva. To znači manje novca u javnim kasama“.
Na pitanje da li bi moglo da dođe do nastavka protesta, poput onog održanog u aprilu, Darko Šeperić odgovara da „trenutno ne preostaje ništa drugo nego čekati. U narednim mesecima ćemo videti da li će mere zaista dati rezultate“.
Vlada očekuje da će ove mere omogućiti smanjenje stope inflacije na 3%. Biće potrebno nekoliko meseci da bi se mogli proceniti njihovi efekti.