Evropske integracije: kašnjenja Bosne i Hercegovine mogla bi je skupo koštati
Članak objavljen 7. jula 2026 za francuski portal "Le Courrier des Balkans". Prevedeno sa francuskog jezika.
Anđela Veličković
7/7/2026
Originalna objava
Bosni i Hercegovini preti gubitak 373 miliona evra evropskih sredstava jer nije sprovela obećane reforme, uprkos upozorenjima Evropske komisije.
U okviru Plana za reformu i rast Zapadnog Balkana, usvojenog 2024. godine, Bosna i Hercegovina se, zajedno sa ostalim zemljama kandidatima iz regiona, obavezala da sprovede niz reformi namenjenih napretku njenog procesa pristupanja Evropskoj uniji i omogućavanju pristupa sredstvima od 6 milijardi evra predviđenim ovim mehanizmom za period 2024–2027, od čega 2 milijarde evra čine bespovratna sredstva. Cilj ovih reformi je postepeno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije kako bi se obezbedila kompatibilnost institucija sa evropskim okvirom i pripremila ekonomija za pravila jedinstvenog tržišta. Pored usvajanja zakona, reforme podrazumevaju i prilagođavanje pravnog i institucionalnog okvira kako bi se obezbedila njihova delotvorna primena.
Bosna i Hercegovina je već prošle godine izgubila 108 miliona evra nakon što je kasnila sa podnošenjem svog reformskog plana Evropskoj komisiji. Komisija ga je konačno odobrila u decembru prošle godine i zahtevala da većina mera bude sprovedena do kraja 2026. godine.
U aprilu ove godine, pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta, komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je da zemlje kandidati sa Zapadnog Balkana rizikuju da ukupno izgube 700 miliona evra ukoliko u predviđenim rokovima ne sprovedu reforme iz svojih pristupnih planova. Bosna i Hercegovina, međutim, još nije zvanično objavila sprovođenje nijedne od 113 predviđenih mera, čiji je rok za realizaciju decembar 2026. godine.
temeljne reforme
Reformski plan, između ostalog, predviđa niz ekonomskih i institucionalnih reformi, među kojima su liberalizacija tržišta električne energije i gasa. I digitalizacija značajno kasni: elektronska identifikacija, uvođenje 5G mreže na nacionalnom nivou i usklađivanje sa standardima u oblasti sajber-bezbednosti još nisu sprovedeni. Ovo kašnjenje ne ograničava samo pristup međunarodnim tržištima, već usporava i usvajanje tehnologija koje bi mogle da poboljšaju produktivnost i samim tim konkurentnost privrede. Za ekonomiju Bosne i Hercegovine, koja se intenzivno oslanja na radnu snagu i u kojoj niska cena rada i dalje predstavlja komparativnu prednost, povećanje produktivnosti predstavlja posebno važan izazov.
Prema zagovornicima ovih reformi, digitalizacija bi takođe mogla da doprinese smanjenju korupcije automatizacijom brojnih administrativnih procedura i time ograničavanjem mogućnosti diskrecionog odlučivanja javnih službenika.
Vlada takođe treba da uspostavi jedinstveni registar koji bi objedinjavao informacije o porezima koje građani plaćaju i socijalnim davanjima koja primaju, kako bi se uskladila sa evropskim standardima u oblasti obrade podataka.
Pored toga, još treba da budu usvojeni novi zakoni koji se odnose na Sud Bosne i Hercegovine i Visoki sudski i tužilački savet (VSTV), instituciju zaduženu za nadzor nad sudijama i tužiocima, kako bi se ojačala nezavisnost pravosuđa od političkih zvaničnika. Tekstovi zakona namenjeni zaštiti uzbunjivača, posebno u slučajevima korupcije, takođe još čekaju na usvajanje. Jačanje stabilnog pravnog i institucionalnog okvira predstavlja, međutim, jedan od ključnih uslova za privlačenje stranih investicija.
Politička blokada
Radio Slobodna Evropa otkriva da pojedini ministri nerado stavljaju rasprave o reformskom planu na dnevni red parlamenta i kasne sa objavljivanjem njegovog sadržaja, čime se usporava usvajanje predviđenih mera.
Nihad Omerović, poslanik koalicije na vlasti iz stranke Narod i Pravda i član parlamentarne komisije za spoljne poslove, rekao je za RSE:
„Ratifikacija sporazuma trebalo je da bude završena pre šest meseci. Plašim se da iza kulisa odnosi političke ucene i trgovine između SNSD-a i HDZ-a BiH, dve druge stranke vladajuće koalicije, ne parališu rad parlamenta.“
Zajedno sa Srbijom i Kosovom, Bosna i Hercegovina se nalazi među zemljama koje najviše zaostaju u regionu. Ukoliko se kašnjenja nastave, rizikuje da izgubi dodatnih 373 miliona evra namenjenih finansiranju zelene i digitalne tranzicije, kao i modernizaciji putne i železničke infrastrukture.